Režija: Gabriel Mascaro

BOŽANSKA LJUBAV: Godina je 2027. i ovako to izgleda kad Crkva preuzme državu

BOŽANSKA LJUBAV: Godina je 2027. i ovako to izgleda kad Crkva preuzme državu

Marko Stojiljković

05. 09. 2019.

ocjena:
godina: 2019.
trajanje: 101 minuta
uloge: Dira Paes, Julio Machado, Teca Pereira, Emilio de Mello, Talita Carauta, Mariana Nunes
žanr: futuristička distopijska dramedija
scenario:  Gabriel Mascaro, Rachel Daisy Ellis, Esdras Bezerra, Lucas Paraizo
režija: Gabriel Mascaro
Godina je 2027. i Brazil je postao skoro u potpunosti teokratska država. Formalno, vlast i administracija su podeljeni na državnu i crkvenu, pritom državna neodoljivo podseća na tehnički napredniju, ali jednako glomaznu varijantu iz kultnog filma „Brazil“ Terryja Gilliama, dok je crkvena sasvim u improvizovanom duhu novosvetskog evangelizma, ali ideje i ideali su im isti. Primera radi, dok običan puk čeka u natrpanim čekaonicama da bi dobio priliku da bude ponizan pred šalterskim službenicima, trudnice dobijaju masažne fotelje i priliku da svugde gde trebaju uđu preko reda, čime se makar nominalno sledi "family values" dogma. Čak ni slavni karneval više nije karneval, već je postao festival superiorne božanske ljubavi. Tako to može izgledati kada se dogodi da Crkva preuzme državu.
BOŽANSKA LJUBAV: Godina je 2027. i ovako to izgleda kad Crkva preuzme državu

U tom svetu obitava državna službenica Joana (Dira Paes) zaposlena u matičnom uredu, odsek razvod braka, gde u skladu i sa državnom preporukom i sa svojim verskim uverenjima po pravilu čini sve kako bi supružnike pomirila, a razvode sprečila. Predana je svom poslu i u njemu je dobra. Kod kuće, međutim, stvari nisu idealne. Njen brak sa "blue collar" mužem Danilom (Julio Machado) je skladan, ali nije krunisan barem jednim detetom što njih dvoje žarko žele do te mere da naručuju preparate i aparate za povećanje plodnosti preko interneta ("family values" očito ne podržavaju veštačku oplodnju), mole se bogu (naročito ona koja često posećuje "drive in" ispovedaonice, što je jedan od uspelijih i duhovitijih detalja u filmu) i posećuju jednu sasvim posebnu grupu od koje film vuče i naslov.

Ta grupa je tek priča za sebe: delom grupa za samopomoć, delom religijski kult kao ekstremna new age varijanta državne religijske dogme, delom svingerski klub gde se u slavu boga izmenjuju partneri, pod određenim pravilima, podrzumeva se. Jednom kada se Joani ispuni želja, tek će se onda naći u problemu jer sistemi crkvene države i državne crkve, o okolini posrednoj i neposrednoj da ne govorimo, neće pokazati mnogo tolerancije za nešto što piše u svakoj varijanti Biblije, ali nije naročito dokazivo pred sakralnim i profanim autoritetima ...

„Divine Love“ („Božanska ljubav“) je izuzetno uspela satira onoga što sledi kada se država i Crkva pomešaju, odnosno kada crkvena dogma preuzme državu. Film je sjajno dizajniran u fluorescentnom, neonskom štihu što je svesna asocijacija na jeftiniji spektar moderniteta, odnosno na šminkersku iluziju istog. Scene seksa kojima film obiluje su dovoljno čulne da bi se moglo naslutiti strast i zanos (ne nužno ljubavni ili erotski!), a opet dovoljno diskretne da ne bi bile vulgarne. Na koncu, film je i izuzetno duhovit na sarkastičan, a opet topao način koji je zajednički za Mediteran i Latinsku Ameriku, a štosevi precizno pogađaju zacrtane mete. Sve to imamo prilike videti u dobro odmerenom ritmu i tempu koji se nijednog trenutka ne vuče, ali nema ni brzanja ili rafalnog ispaljivanja viceva iz očaja, pa koji šta pogodi.

Više od svega, „Božanska ljubav“ korespondira sa Brazilom danas, čime je i objašnjena autorska odluka da se radnja smesti u blisku budućnost i funkcioniše kao nevesela najava iste. Naime, na prošlogodišnjim izborima u Brazilu raspisanim nakon nekoliko godina političkog previranja pobedio je desničarski kandidat Jair Bolsonaro koji će diktirati smer u kojem će se najveća južnoamerička država kretati, a taj smer ni u kojem slučaju ne može biti dobar što vidimo danas po reakcijama Bolsonara na požare u Amazoniji. Film je doduše snimljen pre toga, ali razvoj događaja na političkoj sceni u suštini nije bilo teško predvideti.

U SAMO MINUTU I POL (VIDEO): Upoznajte novog brazilskog predsjednika

Jednako tako, nije teško ni prozvati Bolsonara za sve idiotske stavove koje ispoljava i sve idiotluke koje ponosno izjavljuje. Čovek ima profašističke svetonazore u pravom smislu te reči, onakve kakvim bi se njegove evropske i severnoameričke kolege predstavljale samo kada bi smele. On je pun prezira za ljudska i manjinska prava, mrzitelj žena, homoseksualaca i potomaka amazonskih Indijanaca, a ljubitelj vojne diktature koja je decenijama držala strahovladu u Brazilu, dok se njegovi ekonomski pogledi na svet svode na tržište bez kontrole i nepostojeću socijalnu državu. 

Međutim, pored toga on je i fanatični evangelista "family values" usmerenja i izabran je upravo uz podršku brazilske Evangelističke crkve. Brazil je nekada važio za izrazito katoličku državu čijom je Crkvom dominirala levičarski intonirana teologija oslobođenja, ali ju je prilagođen, improvizacijski model američkog evangelizma isterao sa "verskog tržišta", pre svega svojim predanim radom na terenu (pretvaranjem zatvorenih barova i napuštenih kuća u favelama u nove crkve) i u medijima, a nije isključeno da će fenomen mutirati u budućnosti, možda baš u "drive in" ili u sektaško-svingersku varijantu.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Divino amor