ZAMLAĆIVANJE TOMISLAVA NIKOLIĆA: Apsolutni hit koji plastično svedoči o vrtoglavim zaokretima četničkog vojvode
Za samo sedam dana, koliko se nalazi u prodaji, knjiga “ZAMLAĆIVANJE – politička ’autobiografija’ Tomislava Nikolića” postala je apsolutni hit među ljubiteljima publicističko-političkog štiva. Sastavljena od nekoliko stotina hronološki naređanih citata i izjava koje je Tomislav Nikolić davao tokom svog dvoipodecenijskog bavljenja politikom, sa datumom i izvorima, ova knjiga plastično svedoči o vrtoglavim zaokretima u političkoj karijeri četničkog vojvode koji je pre tačno godinu dana izabran za predsednika Srbije.
„O spomenicima, makar i živim, retko ko vodi brigu. Spomenici se ruše. Što smo dalje od njih, oni su sve manji, dok ne nestanu. Sa ljudima je obrnuto: njihova veličina se smanjuje, što im se više približavamo. Moja sekundarna namera kad sam priređivao ovoj rukopis bila je da precedniku Srbije za života obezbedim pisani spomenik. Primarna je: da predsednika Srbije približim onima koji su ga birali“, kaže Slaviša Lekić, beogradski novinar koji potpisuje ovu knjigu.
U desetak poglavlja (O sebi, O SRS, O štrajku „gladjom i žeđom“, O Kosovu, O Zapadu, O Evropskoj uniji , O zločinima i izvinjenjima... i posebno zanimljivom odeljku gde su pod zbirnim naslovom KALERIJA LIKOVA sakupljene kontradiktorne Nikolićeve „misli“ o Zoranu Đinđiću, Milu Đukanoviću, Vojislavu Koštunici, Slobodanu Miloševiću, Borisu Tadiću, Vojislavu Šešelju i ostalim političkim suparnicima ili saradnicima) dato je dovoljno argumenata kojom se potkrepljuje tvrdnja autora knjige da je Tomislav Nikolić “živi spomenik postojanju jedne osobe sa više škola mišljenja o istoj stvari, i to toliko različitih mišljenja da ih je nemoguće organski povezati, logično spakovati ili aritmetički sabrati”.
Lekić, inače, gotovo od početka mandata novog predsednika Srbije, na Tviteru odbrojava njegove dane. Na dan promocije knjige, na Tviteru je napisao: “Osvanuo je 365. dan a ja se još uvek pitam: kako je Srbija izabrala ovakvu zamlatu!”
Slaviša Lekić (FOTO: Privatno)
Dragoljub Petrović, kolumnista Danasa i jedan od recenzenta ove knjige uz opasku da još jedan kolega trenutno sprema sličnu knjigu o karijeri Tomislava Nikolića koja se zove „Krvava bajka“ kaže: “Mislim da je to precizniji naziv koji opisuje političko delovanje trenutnog predsednika Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Međutim, naslov Lekićeve knjige ‘Zamlaćivanje’ jeste šarmantniji i možda pravi opis za politiku čoveka koji se prvih 18 godina karijere bavio crtanjem granica Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, pa naglo postao evropejac, koji se sada kao predsednik ističe uglavnom podelom ordena poput kralja Nikole u onoj drami Stevana Koprivice koja se slučajno zove ‘Dugo putovanje u Evropu’. Druga stvar po kojoj je poznat Nikolić kao predsednik jeste proizvodnja tomovače, jerbo je te rakije sve više po raznim srpskim vinsko-rakijskim manifestacijama, ima je u ogromnim količinama i očigledno da je to prvi predsednik Srbije koji ima vremena i da peče rakiju i da se bavi državničkim poslovima”.
Pažljivom čitaocu ovog lako čitljivog štiva po sklapanju korica biće jako teško da razluči koji je Nikolić onaj pravi: onaj, recimo, koji domaćinski peče srpsku šljivovicu, ili onaj koji u “gluvim sobama” diplomatski nazdravlja “Jack Danielsom”; onaj koji je Miloševića nazivao “ratnim huškačem” (“Ja sam pošao u rat, jer je on pozvao u rat") ili onaj koji je i sam huškao ("Mi smo socijaliste naučili patriotizmu. Za nama su pošli u ovaj rat"); onaj koji seksistički proziva svoje skupštinske koleginice ("Njene tesne farmerice pokazuju neke kvalitete koji uopšte nisu bitni za narodnog poslanika" - Aleksandri Jerkov) ili onaj koji preti (”Ko mi pipne ženu Dragicu, slatku ću mu nanicu”); onaj koji se, po sopstvenom priznanju, trudi da protivnika razoruža “blagošću u govoru” ili onaj koji 17 dana pre atentata poručuje Zoranu Đinđiću “da je i Tito pred smrt imao probleme s nogom"; onaj kome je narod, uvek, bitniji od stranačkog rejtinga ili onaj koji je, uoči bombardovanja, dok su se građani Srbije, iz svojih stanova spuštali u podrume, iz podruma useljavao u stan od cirka 160 kvadrata preko noći dobijen od Vlade Srbije; onaj kome je prioritet biti obračun sa kriminalom ili onaj koji je sekundirao Vojislavu Šešelju u njegovim šahovskim obračunima sa Dušanom Spasojevićem, jednim od organizatora ubistva Zorana Đinđića; onaj koji je od građana na izborima za predsednika Srbije tražio podršku “kako bi naterao policiju i pravosuđe da rade u interesu građana” ili onaj koji je istoj kampanji najavljivao u da će proveriti da li su Legija i pripadnici "zemunskog klana" krivi; onaj koji se 500 dana kleo da “radikali neće sarađivati ni sa DS ni sa DSS” ili onaj koji je mesecima preklinjao Koštunicu da prihvati pruženu mu ruku; onaj koji Tadića otvoreno naziva “ustašom” ili onaj koji se u potaji konsultuje sa njim; onaj koji kliče “Srbija über alles” ili onaj koji u Skupštini najavljuje da će brzo doći dan kad će se u Srbiji šesto slušati ruska himna; onaj koji zapeva o srpskom putu “I na Istok i na Zapad…” ili onaj kome je jedno oko upereno ka Rusiji, a drugo – slepo; onaj iz hrvatskog Antina ili onaj iz Brisela; onaj koji Srbiju vidi na granicama Karlovac, Karlobag, Ogulin, Viroviticu ili onaj koji lobira za Srbiju u granicama Evropske unije; onaj koji namiguje evropskim zvaničnicima ili onaj koji inauguriše i odlikuje Lukašenka; onaj koji je pravio razliku između prava Srba da žive zajedno i prava ostalih da žive bilo kako…
“Tomislav Nikolić se od kad je javno progovorio, držao devize da se baš ne mora misliti da bi se govorilo, ali da se pričati mora da bi izgledalo da se i misli. Važi to za sve njegove inkarnacije: od četničkog vojvode do pokajnika, od radikala sa redenicima do evropejca sa istim takvim principima, od skupštinskog kabadahije do proizvođača rakije”, kaže Zoran Pavić, drugi recenzent “Zamlaćivanja”.
Iako je izdavač imao stanovitih problema da obezbedi adekvatan prostor za predstavljanje knjige (na kraju je promovisana u Centru za kulturnu dekontaminaciju, “oazu slobode” iz vremena Slobodana Miloševića) “ZAMLAĆIVANJE – politička ‘autobiografija Tomislava Nikolića” nesmetano se prodaje u vise u od 300 knjižara širom Srbije, a može i da se naruči na ovom linku.
(FOTO: Sutra.ba)
Predsednik o sebi
PRAZNIK: „Rođen sam na Sretenje, veliki ljudi se rađaju na velike crkvene praznike.“ („Kurir“, 16. februar 2008)
PEH: “Imao sam nesrećno detinjstvo, a i u školu sam morao da idem.”
(“Nije srpski lupati”, 2007.)
WIKITOMA: “Čitao sam po ceo dan, čak i za druge koje je mrzelo da čitaju lektiru. Bio sam živa enciklopedija. Upisao sam Pravni fakultet, išla mi je škola. ”
(Press, 3. januar 2011.)
SUROVE BAJKE: "Nekako sam bio tužan dok sam čitao bajke. Čitao sam Ivicu i Maricu, Palčića, i nikako da dočekam srećan kraj. Suviše prepreka ima u tim bajkama. Uvek se nekome zabode led u srce.”
("Evropa", jun 2004.)
PEH, DRUGI: “Nisam završio fakultet jer nije valjao Zakon o univerzitetu.”
(Blic, 31. decembar 1998.)
USPOMENE: „To što radi Ronaldinjo, to je neponovljivo. Kao da gledam sebe kad sam se kao dečak igrao na livadi.“ („Nije srpski lupati“, 2007)
DU JU SPIK...?: „Engleski govorim, ali nerado. Ne mogu da govorim engleskim kad ne mogu da sastavim misao.“ („Velika Srbija“, oktobar 2008)
FILOZOF: „Život je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju.“ (Narodna skupština Srbije, 7. oktobar 1993)
DOSLEDAN: „U SRS ću ostati do kraja bavljenja politikom.“ („Standard“, 9. novembar 2007)
ISKREN: „Nikada neće biti dosta podela na patriote i izdajnike.“ („Večernje novosti“, 4. septembar 2004)
SKROMAN: „Ja sam jedini spas za Srbiju.“ („Kurir“, 25. maj 2004)
ŽELJA: „Iskreno se nadam da ću obići i Karlobag, i Ogulin, i Viroviticu. To mi je velika želja.“ („Kurir“, 24. jun 2004)
SAN: „Svake noći sanjam Veliku Srbiju.“ (TV Politika, 17. jun 2004)
BRŽI OD GOSPODA: “Bog je stvarao svet šest dana, a ja sam ga uzdrmao za dva. ” ("FoNet", 13. maj 2007.)
Lupiga.Com
