Mnogo je Đura na Lupigi spominjano u zadnje vrijeme, pa rekoh što ja ne bih malo i o svom dragom Đuri. Moj Đuro je moj stari drug - znate kako to ide - od osnovne, preko Lapa, pa sve do Jabuke i konačno Sidra. Đuro je uvijek bio za dobro popit, proveselit se, a i kakvu maloljetnicu smotat. Takav je Đuro - jebač, al dobar čo'ek - ne bi on ni muhu zgazio.

Jedina je čudna falinga s Đurom to što se dva puta ženio, dvaput djecu radio i svaki puta sve poslao u krasan kurac. Ajd', ne možeš čovjeka odmah cijenit po tome što se razvodio - prvi brak mu je ionako na čudnim temeljima bio sazdan - kaže ženio se jer mu je žena ostala u drugom stanju. Kaže, poslije se ispostavilo da je njezina trudnoća trajala 11 mjeseci. Ajd', pa da ga čovjek ne razumije. A tko zna - možda je priča i istinita - mladi smo bili, a mene baš u to vrijeme zadesila JNA. Al govorio sam ja svom Đuri u svakom pismu iz te i takve JNA - pazi se  - nemoj srljat.

No, dobro. Tako je jednog dana moj Đuro osvanuo u Gjuri. Dan je bio znamenit - baš je tog dana dobio rješenje kojim je njegov prvi brak konačno postao prošlost. I kako to biva, moj Đuro je odlučno krenuo zapit svoju prošlost, tj. bračni prsten. I ne bi u tome bilo ništa loše, da tog dana nije u wc-u Gjure (ili je to već bio Gjuro2?) upoznao svoju slijedeću. Ma ni to ne bi bilo čudno, kao što nije bilo čudno i da je moj Đuro ponovo postao otac, ponovo se okućio.

Ma ne bi ni to okućivanje bilo loše da moj Đuro nije ostao bez cilja u životu, da se nije počeo osjećat inferiorno u stanu koji su kupili "njezini", pa da nije utjehu počeo nalazit u negdje izvan kućnog praga. Na stranu sad mnoge maloljetnice koje je u svojem BMW-u sedmici starom 30 godina poveo kući iz Sidra. Dobro je to i plodno vrijeme bilo. Ali moj Đuro je bio mudar momak - uvijek bi svojoj drugoj zakonitoj, kada bi ga navodila na štednju, rekao: "mladi smo - sad nam treba - šta će nam pare kad ionako budemo nemoćni". I tako se Đuro tražeći svoju mladost uputio u one druge vode. Počeo je Đuro fino vući žuto, pa bijelo, pa što ti je znam što nije vukao. A i mogao je moj Đuro dobro povući. Bome bolje nego je mogao popit, a popit je, vjerujte mi - mogao.

Pa bi ga žena tjerala da se malo skine, pa bi se Đuro i skinuo. Pa tako jedno 7 puta dok jednom nije došlo do ultimatuma: "il' ćeš se ti Đuro sam prijavit na liječenje i u komunu, il' ćeš Đuro završit na cesti". I Đuro, karakteran i pouzdan, a nadasve odriješit, uputi se ravno rodu svojem, i useli se sestričnin u stan. Iznajmljen doduše, al' bože moj - krov nad glavom je krov nad glavom. I tu Đuro uživaše - bijaše svoj na iznajmljenom i nitko mu se u život nije petljao.

I tako, mic po mic jednog dana u pauzi između piva u Sidru, pitam ja svog Đuru: "A buraz  - što ti je ruka ovako natekla?", a Đuro će meni: "A jebat ga Jarane - napio se, pao i udario o noćni ormarić". "Dobro se ti Đuro moj napio kad ti tako ruka završila". A Đuro će: "Jebi ga - nemoj pit dok voziš".

Nakon te epizode Đure nije bilo ni za lijeka. Nit si čuo za njega, nit bi odgovorio na sms-ove. Ajd', čuo bi tu i tamo od nekog: "Jebate, onaj tvoj Đuro izgleda k'o smrt".

I tako sve do prije možda dva ili tri tjedna. Jednog dana stiže meni poruka od mog Đure: "BIO U VRAPČU NA SKIDANJU. SAD SAM KOD STARE. AJMO NA KAVU.". I ajd, što reći - otišao ja s čovjekom na kavu, popričao, saslušao kako ti je sve to bilo i zašto je moj Đuro otiš'o u Vrapče. Bliži mu se brakorazvodna parnica kaže, pa mu neće dat viđat malog. Ajd reko' - pa dobro je to.

No, rekla Đuri majka: "Ti ćeš sine fino u komunu kod časne/tete/štaliveć Bernardice i sve će da bude kao i prije". I već je moj Đuro skovao plan -malo će visit kod stare, pa će na mjesec-dva u komunu, pa će svi opet da ga vole i razumiju i sve će da bude kao prije. No, moj Đuro to prije nije shvaćao na jednak način kako je to shvaćala njegova stara. Već je on zbrojio koliko mu tko duguje, koliko on kome duguje i odakle treba počet. Pa je staru CRONET-ovu karticu zamijenio novom -neš' valja imat posla sa onom žgadijom. Ima tu među braćom imenjacima i sva sila finih ljudi.

Nije Đuru smelo ni to što mu je majka nabavila cijelu bateriju testova. 500 kuna kaže da su došli. Al, Đuro pametniji i oduvijek domišljatiji nego kakav farmaceut -autor tih zlokobnih testova, odmah je shvatio da se naljepnice daju mijenjat. I tako je Đuro već imao plan - majku, staru šezdesetosmašicu odlučio navući na sentiment i što god bi uzeo, stavio bi na test naljepnicu CANABIS i tako se uz manje ili više negodovanja kod majke, izvlačio. Al, rekao sam ja svom Đuri - nije ti to pametno. Sjebat ćeš se ti Đuro opet. Nemoj srljat. Sačekaj fino da se ti sastaviš sa sobom, pa onda brij. Al, nije se dao Đuro: "Ma kaj je to meni. Ja sam ti u bolje dane i po deset grama u venu tuk'o, a ovo je tek da ne budem nemiran. A i nije ti bijelo k'o žuto - to moraš vuć k'o stoka ne bi li se navukao".

Al tu je Đuro shvatio da neće sve glatko proći. I znate kako to već biva - ne javlja se Đuro ponovo i tak, eto sve do danas: "AJD DONESI KOJU PLJUGU. AK IMAŠ ZA KAHVU, JOŠ BOLJE. IZBACILA ME STARA NA CESTU. NAJGORE MI JE KAJ NEMA PLJUGA. SPAVAM U AUTU VEĆ 4 DANA".

Kažem ja Đuri: "Ajd neka te - ako budeš dobar, donesem ti kutiju pljuga pa da popijemo kahvu" . I tako, jer sam čovjek od riječi - kupim ja dvije kutije LARGA (50 pljuga je ipak bolje od 40 - ne?), pokupim Đuru na parkingu kraj njegovog "auta", te zapitah: "Đuro, sunce li mu kalaisano, što te majka na cestu izabci?". Kad mi Đuro uzvrati: "Ma, fakat nije normalna. Popizdio sam. Jebo te, ja otišao na kavu. Znaš tam' di smo znali popit kavu u zadnje vrijeme? E - tam. I taman otišao na wc. A bila i neka škvadra ... kaj ja znam ... valjda tam' iz kvarta - nikad ih u životu nisam vidio. Njih trojica. I tak ja u wc-u, a stara kak'ti išla šetat psa sam da me špijunira. I tak, ja u wc-u, a ona ispred dagle di sam. I zove me na mobitel, a kak' da se javim kad pišam, jebote. I taman kak' sam izišao, izišla i ona tri tipa. A stara odmah po meni da sam si sad tu počeo stvarat gnijezdo i škvadru dovlačit. A ja ih nikad u životu vidio! Majke mi! Al stara popizdila i oće' me odma' testirat. A ja nisam ni onu vodu u bircu popio što sam ju uz kavu naručio. Pa nije normalna. I velim ja njoj - daj mi da popijem vode, a ona će meni - ti sigurno hoćeš sada razrijedit to da se ne skuži. A ja joj velim - pa kaj si ti normalna treba mi 100 litara da popijem da bi se razrijedilo. Kak' ću pišat kad sam suh k'o barut, ku'iš? Onda ona meni da ja izbjegavam test. Pa ja njoj - pa kaj si ti normalna!? Onda ona meni da mogu ić', a ja pokupim stvari i tko ju jebe. Mislim - fakat nije normalna. Popizdio sam!".

Reko: "Đuro, al' zajebavao si se ti s time ovih dana, ajd' znamo mi to".

- E - al' nevin sam. Fakat! Ku'iš, ajd da me uhvatila, al' kad sam nevin!

- Ma, pusti ti to - što ćeš sada?

- Prodat ću auto, pa ovu liniju kaj ima tu, pa ću si iznajmit sobu za 500 kn. Tu ima dva buraza kaj su na hepovima.

- Ma, dobro to Đuro, a kad ti je ročište?

- Kajaznam. Boli me kurac. Digao sam si novu uputnicu za psihijatra. Za Vinogradsku. Svi vele kak' je tip super. Mene kad vide, odmah će mi dat 60 hepova, jebote. A jedna tabla hepova 100 kuna. Sto čuna jebote! A kaj meni treba? Tu i tamo koji da se smirim.

Ja mrtav ladan.

- A bio sam u onoj komuni. Čovječe - ku'iš, nisu normalni - daju ti dnevno da popušiš 8 pljuga. O-sam plju-ga, čovječe!?Pa, kaj će oni meni govorit kol'ko ću ja pušit?

Ja i dalje mrtav ladan.

- Ma ku'iš, išao sam jednom tjedno kak'ti u komunu. Oni nisu normalni - 'oće da koljem tam!

- Ma kog da kolješ?

- Ma, ku'iš 'oće da tam koljem zečeve i purice i patke i sve to. Pa kak' ću ja klat - pa ja ne bi ni muhu zgazio čovječe!? Nisam ja takav. A oni 'oće da koljem tam. Pa nisam ja koljač! Pa, jebo te - nisu normalni. Ku'iš?

Shvatio ja da moj Đuro nije koljač. Mislim tko je vidio zecom protiv droge? Ajd' sportom. A i već vidim otkud ona droga što su je nedavno našli kod pripadnika ovog ili onog zdruga. Ma nisu to narkomani - 'oće ljudi samo na doobuku za koju su zakinuti uslijed kresanja budžeta. Pa di'š ti specijalce, a da nisu koga priklali? Tu je sve jasno - ljudi samo 'oće klat zečeve u komuni. A do komune možeš jedino preko droge. A jesu ti naši specijalci požrtvovni? I drogirat će se, samo da se doškoluju.

- Al Đuro, što ćeš - mislim ročište i sve to?

- Ma ovaj doktor je super gore u Vinogradskoj. Daju ti i jest i pit i sve to. I dobiš hepove. To ti je neka otvorena bolnica - dođeš tam' prek dana. I daju ti hepove ... i jest ti daju, e!

I što da vam kažem? Moj Đuro možda jest narkoman, al nije ubojica. A nadasve je karakter - mislim bolje bit narkoman, nego zečeve ubijat. I tko kaže da narkomani nisu dobri ljudi? Pa to sve ljudi visokih moralnih normi, osjećajne duše i povrh svega nisu koljači. A ne - između zeca i overdose-a, uvijek će izabrat ovo drugo. Pa pobogu, neš' valjda zeca klat? A i to sa 8 pljugi dnevno? Mislim jebo te, pa TKO će meni govorit kol'ko smijem pušit? Alo!?

Recite što god vi hoćete, al' moj Đuro je moralna vertikala. Samo takva. Jednom narkoman - uvijek narkoman. Nema tu kajanja. Il' nedaj bože da poklekne. Mo'š ti njega normalnim životom vabit koliko hoćeš, al' neće Đuro zečeve klat. Mislim tko je vidio ZEČEVE KLAT?!?