S ovima prije si znao, čim ga vidiš u kožnom kaputu odmah znaš ko' je. S ovima danas obrnuto - čim ga vidiš ne znaš ko' je! Svi nose odijela. Tako izgleda da ih ima više.  
Ilija Čvorović, Balkanski špijun Dušana Kovačevića

- Slušaj, konju, zar ne vidiš da je počeo obračun, a ti nisi još ništa dostavio.
- Halo?… A vidim, čitao sam, nije me iznenadilo.
- Nije? Onda..
- Ma ne, mislim, kako da kažem, tek sam se infiltrirao.
- Tek!? Ima godinu dana!
- Dobro, ali vidiš da se služe pseudonimima, morao sam povezati likove i djela.
- Jesi povezao više ...
- Jesam. Saću da ti objasnim o čemu se radi. Ovaj što je krenuo u "istragu", taj je glavni.
- Mašala! To sam i sam ...
- E, ali zašto ide u šikanu kad mu ovi svi trebaju?
- Zašto?
- To treba prokljuvit, a ne to što se časte ovako. Ja tebi, ti meni.
- To je priča ovak'?
- Da, to je za malu djecu. Ima neki plan, jer čemu sve to. Tobože volonterski, a tu je udruga, mreža, vozila, stanovi, sastanci, ovdje i u inozemstvu..
- Inozemstvu?
- Da, jel pratiš pobogu. Slovenija i BiH.
- Gdje u BiH?
- Sarajevo, Bugojno, dolina rijeke Lašve ...
- U jeb ... Znači nije samo priča. A Slovenija?
- Novo Mesto.
- Pa normalno, blizu grane.
- Ne znam što je s Slovenijom, al dole sam bio. Provjerio. Odatle ide.
- Šverc?
- Da.
- Kako?
- Vlakom.
- Vla ...!? Kad konkretno.
- Za novu godinu, ovu sad.
- Preko grane? Dobro. Imaš nešto.
- Bio sam na licu mjesta, al uništeno je. Sve. Istu noć. 
- Al si bio, vidio? OK. O tome ne možemo ovak'. Ali, "meso" je?
- "Meso". Koliko hoćeš.
- I sad, zašto ovaj ide na njih, zašto na njemačkom.
- To je samo naslov, nisi čitao ... Ali je, neka je kvaka. Spominje se mast, a to je ...
- Znam, jasno mi je. Znači, ide se na tobože na obračun, al' se nešto sprema. A garaža?
- Kakva garaža?
- Spominje garažu, isto u naslovu, jesi pijan?
- Da, čuj, to ne znam. Mislim da je šifra za ložu, centralu, neko mjesto.
- Vidi šta je. Sad, znači, ovaj glavni nije proglasio 'kud koji mili moji'.
- Jok, gledaj, prije šest mjeseci su izvadili papire, sve legalno, statut, ovo ono, a sad, kao, raspašoj. Osnovno je zašto ovaj sad kara, ne spominjući konkretno koga e da se svi sami ...
- … Da, čito sam. Stvarno ih je razguzio sve.
- … E al nije naveo, nego da se sami prepoznaju. 
- I prepoznali su se?
- Vidiš i sam, neki jesu, neki nisu.
- Ti?
- Šta ja?
- Jesi dobio svoje. U tekstu.
- A to, jesam, na kraju. Mislim da jesam, moram sada vidit dalje što to znači. S drugima.
- Znači obračun šatro.
- Šatro. To su neke šifre, zaduženja, raspored, kužiš?
- Čuj, ne znam jel' ti promaklo, al' jedan od njih radi s ovim Pavlovićem, Pavkovićem, ne znam, što ga je Turek turio u izvješće Mesiću i Sanaderu.
- Naravno da mi nije promaklo. I ne radi samo jedan nego tri, četiri. To moram još vidit kolko je točno. To je ono što se vidi, a ...
- Da, ko zna kolko je zaistać. Pusti to, to mi drži "Vrbik". Nego, šta je spika, generalno?
- Ne znam, zaista, kad sam unutra otvorim sve četiri, sve nešto zezancija, al vidim to je lova, to su veze, to su putovanja, mediji, vidio si, hvali Jutarnji, hvali Nacional, pa onda estrada ...
- Onaj glavonja u luđačkoj košulji, umro sam od smijeha.
- Da ... I gledaj, stalno se širi.
- Koliko podzadnje.
- Ha, u zadnjih mjesec dana jedno pet, šest novih.
- Enti mater ... Dobro. Gledaj, drži to i dalje ...
- … Ima još nešto. Najavljuju nešto novo. To radi neki, tog nisam tako dobro, nisu zadovoljni s njim, ovaj stvarno oteže pa ne znam što se misli.
- To bi moglo biti to. Kad bi to "novo" kao trebalo isfurat?
- Pa sad negdje, bio je dogovor, jasan. Al velim, ovaj oteže.
- Reko sam ti da je podignuta spremnost, zbog Madrida i ovo, jel'.
- Jasno. Sve mi je jasno.
- Drži i dalje. Kol'ko moš. Poslat ćemo još nekoga ako treba?
- Ne treba. Ja to sa pola snage.