Smisao života gospodina Chua (šrot detektivska priča br. 1)

Gollum

24. 04. 2005.

Smisao života gospodina Chua (šrot detektivska priča br. 1)

Vrhunac dana bilo joj je dvojenje oko toga hoće li na plin uspjeti pripaliti cigaretu bez da zakovrča trepavice i neravnomjerno skrati nešto što se niti ne može nazvati šiškama. Stalno gubi upaljače.  Samoća joj pasala, mada nije znala što bi od sebe. Sunce je probijalo kroz škure i htjela je nekoga nazvati, ali nije znala koga, pa se odlučila za nikoga. Nekako se lakše nosila s osobnim ništavilom, nego s činjenicom da mora čekati nekog kome u biti nema što za reći, jer ne zna odakle…
Nasmij mi se malo

Ivan Kegelj

12. 04. 2005.

Nasmij mi se malo

U zgradi riječkog KBC-a, na odjelu ginekologije bura je oko dva sata ujutro srušila strop. U novinskim izvještajima stoji da su majke i bebe spavale; da je tragedija izbjegnuta igrom slučaja; da je riječka bolnica dotrajala i da treba obnovu i još bla, truć, bla ... A na naslovnoj stranici novina za koje radim u prvom planu su tri novopečene mame. Jedna gleda u objektiv, na licu joj lebdi smiješak dok u naručju drži bebu kojoj se vidi tek malo crno tjeme. Pretpostavljam da spava u materinim…
Otvoreno pismo

maja

02. 04. 2005.

Otvoreno pismo

Dok sedim i slušam sve one pesme koje sam upijala sa svojih 15-16 godina, razmišljam šta bi rekao kada bih ti večeras posle utakmice rekla da ostaneš jer želim da ti kažem toliko toga. I zato što posle svakog 'Zdravo. Lepo spavaj' koje izgovorimo, pomislim kako bi sve moglo biti lepše i bolje. ... jer smo nekada bili bliski. Volela sam večeri u tvojoj sobi, među tvojim slikama. Volela sam guranje na tvom krevetu i ono nalaženje na pola puta. Uvek sam te prepoznavala po hodu. I smejala se tvom…
Bijelo

Andrija

23. 03. 2005.

Bijelo

    (Pogledaj oči tih ljudi) Hladno je i zrak je mokar. Autobusna stanica je prepuna, ljudi stoje blizu jedni drugima u nesvjesnom nastojanju da se zagriju blizinom drugih bića. Drhtanje je masovna pojava, jednolično zujanje prometa odavno je napustilo zvučnu sliku pa nepravilni, preskačući ritam cvokotajućih vilica postaje jedina glazbena pozadina. Ira pomisli da bi se na nju moglo i plesati. Izlomljeno. Kao na ekstaziju. Savladavši početni strah počinje gledati u tuđe cipele.…
Vera, deo peti

Marchelo de Facto

20. 03. 2005.

Vera, deo peti

Prvi deo "Vere" na ovom linku! Drugi deo "Vere" na ovom linku! Treći deo "Vere" na ovom linku! Četvrti deo "Vere" na ovom linku! ... Činilo se da o prozore dobuju kapi kiše. Pera Perić se pitao otkud to da i ovde pada kiša, no ono sto je zaista odzvanjalo autobusom ne bese kiša, nego poslednje Jovanove reči. "Razumem tvoj bes. Ali pokaj se. Pomoli se. Nemoj se odricati Boga." - pop je govorio, trudeći se iz petnih žila da drži pređašnju melodiju glasa, no jasno se videlo da ga je trn starca…
Budi fikus, spasi živu glavu

Mušica tusta

15. 03. 2005.

Budi fikus, spasi živu glavu

Priznajem otvoreno - ne volim kazneno pravo. Ne zato što nije zanimljivo, jer, ako ćemo biti iskreno realistični, svakako je fascinantnije kad Pero iskasapi Marka satarom, nego kad Pero i Marko sklope ugovor o najmu stana. No, kako svaka medalja ima dvije strane, košulja lice i naličje, a polupuna čaša svoju praznu polovicu, tako i bavljenje kaznenim stvarima ima onu nelijepu stranu, kao što je druženje s ubojicama i sličnima, ili, u najblažu ruku sitnim prevarantima. Nisam Ally McBeal, pa da…
Zašto ne pišem za ovaj sajt

miro@lupiga.com

04. 03. 2005.

Zašto ne pišem za ovaj sajt

Prvenstveno, ne pišem za Lupigu jer nemam vremena. Zatim, dugo nisam imao ni volje. Nekad čovjek ne zna što bi napisao. Imam i tu privilegiju da živim s novinarom pa sam se malo zarazio i novinarima svojstvenim odmakom od pisanja. Jer ipak je to posao. A posao se svima nekad ne da radit. Nisam pisao ni o TV-u jer opet moj gore spomenuti kolega piše kolumnu o tome za nofce. Tu se opet vraćam na staru da je lakše čitati, nego pisati. Osim toga kad čitaš možeš i kritizirati pa eventualno izvući i…
Na što sve bolest neće natjerati poštena i nervozna čovjeka …

Ivor Car

27. 02. 2005.

Na što sve bolest neće natjerati poštena i nervozna čovjeka …

Prikovan za krevet boleščurinom zvanom gripa, sa svim njenim udarnim činiteljima kao što su temperatura 39,5, grlobolja, glavobolja, opća slabost i nervoza uzrokovana dvodnevnim neizlaskom, nije mi preostalo ništa drugo nego nervozno prebacivati domaće televizijske programe … kadli na jednom od njih Hrvatski Idol … a imaš što i vidjet' ... Dobiti licencu za jednu od najpopularnijih svjetskih show emisija sigurno ne znači postaviti bezličan žiri koji nema petlje. Ako je prvi Hrvatski Idol bio…
Vera, deo četvrti

Marchelo de Facto

22. 02. 2005.

Vera, deo četvrti

Prvi deo "Vere" na ovom linku! Drugi deo "Vere" na ovom linku! Treći deo "Vere" na ovom linku!  Priča o prosečnom današnjem političaru Bio jed ... "Ma, znam ja tvoju priču, ne moraš ništa da mi pričaš!" - prekinu mu starac tok misli. "Grdno se ti tu varaš. Znam te ja. Slušao sam. I čitao. Ti misliš, prost narod ne zna ništa? Imao si finu porodicu, akademski građani, kao i njihovi roditelji, to vam je kao neka tradicija da budete gospoda. Glatko si završio studije i bio dobar student,…
Dnevnik jednog autostopera

maja

07. 02. 2005.

Dnevnik jednog autostopera

Sećam se da je bio april. Godina je počinjala na 2000. Više nije ni bitno. Sećam se da je duvao užasan vetar. Onaj tipičan za Dunav i rana jutra. Znam da je bila nedelja i da je iza mene ostala noć bez ijednog trenutka sna koju sam preležala u krevetu pokušavajući da prljave uspomene pretvorim jednostavnim procesom are you sure you want to delete this memory? u zaboravljene uspomene.  Kursor u mojoj glavi odleteo je na drugi folder smatrajući ga prioritetnijim.  Ustala sam iz kreveta…

Hiperlink

Recepti

E-ciklopedija