Pred sobom imamo dva zločinca, jednog kojem je se sudi u Haagu - Radovana Karadžića i drugog kojeg međunarodni sud nije pitao za zločinačko zdravlje - Dobricu Ćosića. Potonji je, podsjetimo, ideolog zločina i redoviti savjetnik balkanskih krvnika u ratovima iz devedesetih. Srbijanske tajne službe prisluškivale su njihove razgovore, a transkripti istih izišli su u knjizi "Kovanje antijugoslavenske zavjere", koju je priredila Sonja Biserko. Pogledajte o čemu razgovara zlo i kako se zli i jalni pisac Dobrica tješi jer njegovo pismo nije niti do koljena djelima pisaca koje se uistinu može smatrati velikima.

Interni broj: CD-5-30-11/01/001 

PREDMET: Razgovor vodjen dana 08.06.1991. godine izmedju Ćosić Dobrice i Karadžić Radovana

Dobrica Ćosić: Hag je Minhen.
Radovan Karadžić: Da, da.
Dobrica Ćosić: To je jedan novi Minhen, nove epohe, nije bukvalno sve isto, ali istorija ima neke svoje determinacije koje se ne okončavaju onako kako se nama čini.
Radovan Karadžić: Na starom kontinentu je sve staro. Sve je to stereotip. To je sve stereotip. Sve se ponavlja.
Dobrica Ćosić: Ovde radi istorija. Pojavila se jedna teorija u filozofiji: kraj istorije; to su počele neke budale da šire...
Radovan Karadžić: Ma kakvi...
Dobrica Ćosić: Međutim, istorija radi punom parom.
Radovan Karadžić: Ma kak'i...
Dobrica Ćosić: Kostimirana.
Radovan Karadžić: Tek će evropski nacionalizam da se razbukta. Oni misle da je prošlo vreme nacionalizama. Ma nema govora. Kakvi to... to će Slovenci da nestanu zbog tih evropskih nacionalizama.
Dobrica Ćosić: Ma kakvi to će čitavi narodi da potonu i države i... Radovan Karadžić: Da potonu potpuno, da postanu privjesci, obični.
Dobrica Ćosić: Apsolutno.
Radovan Karadžić: Ovaj Havel je uništio Čehoslovačku.
Dobrica Ćosić: E taj naš kolega postade takva budaletina. Mali je bre on.
Radovan Karadžić: Mali je, mali čovječuljak, I vidite da ta srednjeevropska filozofija...
Dobrica Ćosić: Ništa.
Radovan Karadžić: Ništa nema tu šokova. To nema fundamenta uopšte.
Dobrica  Ćosić: Slušaj, nije slučajno. Oni imaju dva najizrazitija
pisca.
Radovan Karadžić: Kundera
Dobrica Ćosić: Ne, ne, ne...
Radovan Karadžić: Nego?
Dobrica Ćosić: Švejka i Kafku.
Radovan Karadžić: Da, da...
Dobrica Ćosić: Jedan zajebava se
Radovan Karadžić: A drugi se žali stalno.
Dobrica Ćosić: Okončava
Radovan Karadžić: Da jeste.
Dobrica Ćosić: Okončava istoriju.
Radovan Karadžić: Da, da...
Dobrica Ćosić: I čovekove aktivnosti
Radovan Karadžić: Da, da
Dobrica  Ćosić: Taj erotizam, šta to sve znači Kundera i svo to društvo.
Radovan Karadžić: Da, da tačno, tačno
Dobrica Ćosić: I kad se gleda ta cela istorija i pogledaš umetnost ništa originalno ta srednja Evropa nema.
Radovan Karadžić: Pa ne može mit da napravi.
Dobrica Ćosić: Sem katoličanstva, ona nema ništa.
Radovan Karadžić: Ništa, ništa... i to je neko prljavo katoličanstvo koje se stalno žali i tuži se. I mislim  da nema tužnije stvari nego slavenski narod koji je katolički.
Dobrica Ćosić: Jeste to je...
Radovan Karadžić: Zaista sudaren sam sa sobom

Karadžić Radovan: ‘Alo.
Ćosić Dobrica: O Radovane!
Karadžić Radovan: Dobar veče.
Ćosić Dobrica: Dobro veče, večeras sam te gledao na izjavi, ovu tvoju, ovde preneo Beograd.
Karadžić Radovan: Aha šta, ovo na dnevniku jel’?
Ćosić Dobrica: Da.
Karadžić Radovan: Aha.
Ćosić Dobrica: Da, i to se završilo kako se moralo završiti.
Karadžić Radovan: Da samo što sada ja sada imam jak osjećaj da Alija hoće podjelu takodje odnosno neku, Alija neće da to gura jer vidi da mi to guramo i Hrvati isto to hoće.
Ćosić Dobrica: A dobro Hrvati, ja nisam razumeo, oni taj njihov referendum je... čemu onda?
Karadžić Radovan: Oni će sa svojim pitanjem, to je dobro, ja sam im rekao.
Ćosić Dobrica: Ma bogati za Hrvate?
Karadžić Radovan: Da, da.
Ćosić Dobrica: Samo za Hrvate.?
Karadžić Radovan: Pa to upravo ispada kako treba.
Ćosić Dobrica: Jel’?
Karadžić Radovan: Pa tri nacionalna referenduma i onda imamo znači tri političke volje.
Ćosić Dobrica: (Smije se)
Karadžić Radovan: Ne može bolje

Lupiga.Com