Školska zadaćnica: Jesen na Cetinju

Ivor Car

30. 05. 2004.

Već neko vrijeme na našim stranicama niste vidjeli one neuobičajene školske zadaćnice koje naslovismo "Idemo osmjeh", stoga je red da objavimo jednu drugu zadaćnicu. Riječ je o učeniku šestog razreda osnovne škole u crnogorskom Cetinju, koji je za svoj trud i originalnost od učiteljice zaslužio ocjenu nedovoljan (1) ...


Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo već treća jesen kako ništa ne rade.

Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašanoga-Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva.

I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićne, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo.

Đed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio ka nam se roda posrala na fiću, pa je fata do A padijerskog vrha. Đed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod A padijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije.

Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa.

To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare.

Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod.

Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću.

Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

 

Ocjena: nedovoljan (1)

Napomena učiteljice: Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena