E da. Samo ča ni ovdi ... Novo leto! Ajme ka vela stvar. Opet će prit prvi prvoga i ča!? Niš. Potle njega drugi prvoga i tako dalje. Kako i vavik, sve tako do trejsetiprvi dvanajstoga i onda će opet prit Novo leto. I ljudi će opet brojit od deset na zdolu i onda kad rečedu nulu kričat i pizdit kako da su jušto doživili prvi orgazam u životu. "Ideeeš" ... bidu rekli na je'nomu od kanali naše mile televizije. Inače, ja brojin od deset na zdolu svaki dan po jedno pedeset puti i mene jednostavno to…

Kao prava unuka ustala sam u 9.30 da bih stigla do dede&bake da im namestim telefon. Baka me dan pre toga nazvala i oduševljeno pričala o novom telefonu koji su kupili, ali ne znaju da ga nameste. Na stranu što mi je obećala i moj favorite lunch: faširane šnicle od soje, moj omiljeni sos koji niko nikada nije, niti će uspeti da ga napravi tako dobro kao ona i pire krompir. Njam, njam. Kiša je grozno nervirala. Pada, ne pada, pada, ne pada. Novi Sad je ružan pod kišom [mada do sada nisam…

Prvi deo "Vere" na ovom linku! Drugi deo "Vere" na ovom linku! Treći deo "Vere" na ovom linku! Četvrti deo "Vere" na ovom linku! Peti deo "Vere" na ovom linku! Šesti deo "Vere" na ovom linku! Sedmi deo "Vere" na ovom linku! Osmi deo "Vere" na ovom linku! ... Naočarko je bio sve više ubeđen u svoju teoriju: tu napolju je nešto što oštećuje autobus. Autobus je stao, i sada se postavlja pitanje šta je sledeći cilj tom nečemu što ga napada? Stajao je uz prozor i zverao napolje, no nije uspevao…

- Gdje su mi cigare? - Dodaj onu kolu! - Nije kod mene. Eno je ispod stola! - Koliko figurica ide na četiri igrača? - Jebote figurice! Gdje su mi cigare! - Boli me kita, ja sam crni, a ti stavi koliko god hoćeš. - Prestani pisat te poruke više. - Evo još samo ovu! - Hoće mi neko više dodat tu kolu! - Nemam kolu hoćeš sok od borovnice? - Ma boli me, ode ja po pivu! - Daj meni sok, ali od naranče! - Nećeš ti bit crni ja sam crni! - Ma ti si ustaša! - Jesu ovo moje cigare? - Ostavi, moje su! A ti…

Ovih dana novine me fino nasmijavaju uz spoznaju da je vani hladno kao na vještičjoj sisi. Izjava našeg dobrog premijera bila je ujedno i jedan krasan naslov tipa "Proračun ambiciozan, ali ostvariv". Samo ovome "ali" nekako i nije tu mjesto s obzirom kolika se prašina digla proteklih nekoliko dana u vezi našeg ogromnog proračuna. U stvari ništa se i nije promjenilo zadnjih par godina. Svaki je do sada bio najbolji, najpošteniji, svaki je imao ulogu da nas izvuče iz govana, a mi obične lujke i…

E ženske! Kupila san čera šumpreš na rate! To van je ono "ki nima posla da ga najde". Pitate se zač? Sve ću van pravit - pomalo. Prvo san zbudila muža zi prvoga sna, jušto je bil' zaspal. Bilo mi je žal, ma ča moren kad je rabilo poć kupit špine za novu kuću. Ni to nika kuća - ma istešo - špine rabe kako i za svaku drugu. A ja špine ne moren poć kupit sama. Kad zbudite muža ki je tek zaspal - ča da van govorin - bude van žal već potle par minuti. Svakako, šli smo po te špine u velu butigu.…

Prije jedno par godina našao sam se u Diamanteu, jednom malom gradiću na rijeci Parani. Nešto sjevernije već je bila bolivijska granica. Ispijao sam neku domaću cugu u vrlo šarenom društvu. Jedan stariji Turčin, Filipinac s brkovima, i nas par Hrvata, mlađa garda. Lokal se zvao Black cat. Nešto kasnije ušao je Noštromo (vođa palube), čovjek koji nije puno govorio, ali imao je veliko poštovanje od svih. Kako je odmicala večer tako smo postajali sve prisniji i prisniji. Jednostavno u takvoj…

Tijekom cijelog kvalifikacijskog ciklusa u kojem je nogometna reprezentacija Hrvatske odlično igrala te se direktno plasirala na Svjetsko prvenstvo u Njemačkoj, domaći promatrači kotrljanja lopte imali su razlog za zadovoljstvo. Družina Cice Kranjčara zasluženo je osigurala nastup na najvećoj nogometnoj smotri u Svemiru, i to kombinacijom kvalitete i sreće. Ponovimo još jednom i ne budimo dosadni, i samo sudjelovanje na SP-u u prijateljskoj nam Švabiji sljedećeg lipnja uspjeh je za Hrvatsku.…

Eh, kad bi vam samo mogao opisati mog Starog! Moj Stari je stari ja, a ja sam mladi on,  znate kako to već ide. Rado ga imam i štošta bih o njemu mogao napisati, ali ne mogu. Među brojnim, postoji u čovjeku jedna barijera koja mu ne da do kraja iskreno govoriti o tako bliskim osobama kao što su roditelji. Ako ne vjerujete – slobodno ih pokušajte opisati, svoje roditelje, a ako vam to u tišini sobe i uspije, razmislite hoćete li štivo kome dati da pročita. Nemojte smetnuti s uma da ih treba…

Sećam se svog profesora srpskog jezika i književnosti iz srednje škole. Veličajući svoj predmet govorio nam je 'Kada završite gimnaziju, jedino čega ćete se sećati biće ekskurzije i pročitane knjige'. Prošlo je nekoliko godina od kako sam napustila školsku klupu i sve više shvatam da je MiMi (kako smo iz milošte zvali čoveka koji je više nego obožavao Dučića) bio u pravu. Ponekad me zadivi svoje neznanje hemije i fizike (doduše, prvi sam uvek prepisivala, a drugi nikada nisam niti shvatala niti…