Iako vlasti obećavaju punu podršku za spasavanje, dani prolaze bez ikakvog uspeha. Niko ne zna da li je Lee Jung-soo mrtav ili živ. Sve što ima na raspolaganju su dve flaše vode i ćerkina rođendanska torta. Čudom, još uvek ima signal za mobilni telefon. Prvi poziv koji dobija ipak nije od spasilaca, već od osobe koja želi ekskluzivni intervju. 

Hoće li nestati vode pre nego što čovek bude spasen? Hoće li morati da pije tečnost za pranje vetrobranskog stakla ili – još gore – sopstveni urin?

Zarobljeni čovek, dakle, mora sam da se snalazi uz pomoć hrane i vode, vodeći računa da ne potroši brzo ono što ima, već da to što duže rastegne kako bi preživeo dok ne stigne spasilačka ekipa, što može potrajati nedelju dana ili više. Njegova nevolja postaje medijska senzacija, privlačeći gomile novinara. Njegova voljena žena pojavljuje se na licu mesta da podrži svog muža, a u međuvremenu Lee Jung-soo otkriva da nije jedini u urušenom tunelu kada naiđe na očajnu mladu ženu zarobljenu u svom smrskanom automobilu sa svojim psom, sa kojim on velikodušno deli hranu i vodu. Postaje nam jasno da je ovo dobar čovek koji misli i na druge u nevolji, ne samo na sebe. Hladno i snežno vreme će već tešku situaciju samo učiniti još težom. 

Jedini simpatični likovi u filmu osim glavnog protagonista, su njegova supruga i glavni spasilac koji je odlučan da završi svoju misiju uprkos nemogućim izgledima. 

Film „Tunel“ nije efikasan samo kao film o čoveku koji pokušava da preživi tešku situaciju, već je podjednako i kao analiza medijske pohlepe, kritike medija, političara i građevinskih firmi. Malo koga, izgleda, zanima kako se čovek zarobljen u tunelu zaista oseća i šta će mu se desiti. Novinari očajnički žele intervjue i slike, koristeći nesrećnog čoveka u tunelu kao vest koju će eksploatisati. Film, takođe, suptilno kritikuje potencijalni nemar koji je doveo do urušavanja tunela, sugerišući kako su štednja i nepoštovanje propisa doprineli katastrofi.

Ovo je film koji efikasno gradi neizvesnost i drži gledaoce zainteresovanim, posebno u uvodnim scenama urušavanja tunela, a zatvoreni prostor, ruševine i neizvesnost njegove situacije doprinose snažnom osećaju klaustrofobije. Uspešno kombinovnje žanrova katastrofe, drame i trilera, stvara ubedljivu naraciju. 

Zarobljen u tunelu, Lee Jung-soo (briljantno ga igra glumac Ha Jung-woo) pokušava da ostane pribran, iako obećana pomoć ne stiže. Kasnije, čini se da je većini lakše da proglase protagonistu mrtvim i vrate se u normalu, kao da se ništa nije dogodilo. 

„Tunel“ se pokazao kao prijatno iznenađenje, nudeći poznatu priču koju je reditelj i scenarista Kim Seong-hun zapravo uradio bolje nego što smo očekivali, pa čak film obogatio dozom humora. Rezultat je, sve u svemu, promišljen, napet, emotivan, ponekad i duhovit film – apsolutno vredan gledanja.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Tunnel

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć onih koji nas čitaju, čitateljice i čitatelja poput tebe, uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.