Kad slušam druge ...
ritn by: Tata Branko
16. 10. 2003.
iz serijala PASMATER FAMILIAS
Za pikantne začine se brine dodatna oprema. Skeneri, pisači, ploteri, digitalci, Internet.... i tako u nedogled. Radim sam (bar zadnje 2 godine), a opreme imam za oveći kamion. Sad imam 8 kompjutora, plus neprekidna veza preko Interneta, stalno uključeni pisači, bar jedan skener i obavezno, espresso automat.
Normalno je da onda kupujem uredski namještaj zbrda zdola. Što zbog love, što zbog prostora. Ponekad izgled vara, jer nisam baš toliko blesav. U jednom trenutku nekog viška novaca, sam kupil odličan uredski namještaj. Predvidjel sam i moguća proširenja, tako da mi je godinama dobro služil, unatoč svim selidbama i pratećim pretumbacijama. Odlično je podnjel i nekoliko promjena uredskih prostora, iako oni kaj su ga prenosili, nisu bili pažljivi kod selidbe. Malo šlamperaj, malo alkohol. Oprostite, govorili su pri svakom udarcu u zid ili vrata. Ja sam im oprostil. Za zidove, vrata i namještaj nisam baš siguran.
Kad smo kupili kuću, namijenil sam tri prostorije u prizemlju za moje radne egzibicije. Tu je moj stari, provjereni, crni, masivni namještaj tek došel do izražaja. Sve se, po mom, krasno uklopilo. Čak je i velika kožna fotelja, koja me je, usput rečeno pakleno koštala, opravdala svoju cijenu. Imal sam, konačno, dovoljno mjesta da sam je veselo vrtil i vozil se na njenim kotačima, jer radim na tri kompjutora istovremeno.
Pošto je kuća bila stara 30 godina, preuređivali smo prostor po prostor. Kad je veći dio prostora bil preuređen, Nadu je čopilo da se to opremi novim namještajem. Bože, al sam se nadosađival po veletrgovinama, jer sam za svaki komad moral davat svoje mišljenje. Jel ti se ovo sviđa? Da. Ali to ne paše k onome što smo već kupili. Onda mi se ne sviđa, odgovaram. Postajem oprezan. Prokužit će da me boli uho za novi namještaj.
Samo jedanput sam ja nekaj izabral, pa sam 10 godina slušal, kak nemam ukusa i da to nikam ne paše. A Osvaldu se to tak sviđal da je lijepo izgrizel jedna vrata, a Tečka i Feliks su malo izgrebali lak. Vjerojatno u dogovoru s Nadom, jer je jedino na tom komadu jako lupala sa vratima, dok nisu popustile šarke. Druge komade namještaja je zatvarala polako i bešumno. One, kaj je izabrala ona. A i životinje ih nisu uljepšavale. Ili se nisu usudile.
Tak me je u jednoj velikoj robnoj kući odvukla na odjel uredskog namještaja. Nije me zanimalo ni pod razno, ali na vjenčanju sam obećal da bumo dijelili dobro i zlo. Dok mi je objašnjavala da je sad moderna srebrna boja i kak je ovo ili ono praktično i da baš to trebam, ja sam se uzaludno pokušaval uvjeriti da je to istina. Normalno, imaš prav, rekel sam, gle, vani je mrak. Dug je put do Norog mesta, izvlačim se, budem drugi put pogledal. Znaš, treba moje urede izmjeriti.
Nije upalilo. Kupil sam sve kaj je rekla da trebam. Ak ona kaže da trebam, onda je to valjda tak.
Drugi dan, već ujutro, su mi to veselo dopeljali. Vjerojatno uzradošćeni da je neki naivac kupil hrpu namještaja. Cijeli sam dan vukel stari namještaj van i slagal novog. Susjedi su se odmah sjatili. Gospon Branko, kaj bute sa starim namještajem? Sad sam gospon Branko, a inače sam samo susjed. Niš, velim, bacil ga bum u smeće. Susjedi su mi pomogli bacat, pa su opremili svoje radne i dječje sobe. Djeca im trebaju mjesta za učiti, rekli su, a šteta je bacit tak dobar namještaj. Pasal im je ko as na desetku!
Do četiri ujutro sam raspoređival novo. Niš mi nije štimalo. Nada je za svaki komad posebno govorila kak je lijep, ali je otišla spavat već u 10 navečer. Ja sam i dalje šarafal i bacal ambalažu. Šutke.
Drugi je dan bila slobodna, pa je sišla u moje radne odaje. Skuhala si je dupli espresso i gledala kaj sam napravil. Pila je kavu i šutjela duže no obično. Znaš, rekla je zamišljeno, onaj tvoj stari namještaj je nekak bolje pasal u te tvoje prostorije.
Moja Nada ima uvijek pravo. Složil sam se s njom. Ali ipak radim na novom. Srebrnom. Bilo bi glupo da hodam oko susjeda i nudim im moj novi srebrni, za nekad moj, stari, dobri, crni namještaj...
Ma kakav namještaj, daj sređuj kakvo pecarenje dok nije postalo prehladno i ne prestanu grist ....