Nedavno sam pišući o Podravci i o tome kako ona svoje gotove proizvode uvozi iz Italije, na prvom mjestu dotaknuo rajčicu. Kad pomislim na rajčicu, prvo što mi padne na pamet to je Makedonija, jer se, koliko je meni poznato, makedonska rajčica smatra za najkvalitetniju na ovim prostorima na kojima živimo. Pišući o Podravci spomenuo sam plodno zemljište koje okružuje Koprivnicu i čitav taj kraj, pa kako su potrebe tamošnje tvornice (danas više trgovačkog društva) velike, tako sumnjam da bi…

Digo, ovo bi reć da jušto večeraska leto pomalo finjuje zi svojin Urlaubon i gre ća z našega kraja. Ne znan kako je kod vas kadi već ste, ma ovdi jugo lumbarda, škuro se priti z bande Cresa i sve mi se čini da će neverat. Nevera z Kvarnera - mogla bi bit "brand". Onako kako su nikad tobož prodavali "čistu hrvatsku ariju" (z posebnin akcenton na ono "čistu") va kunšervi (latici, limenki kako god van se pijaža); sada bimo lipo mogli počet punit kunšerve ke bi bile brand ovoga…

Svi mi znamo zašto jedemo, to nas ne treba nitko posebno podučavati. Ali ako je netko zaboravio, podsjetit ćemo ga, iako nam je to gubljenje vremena; da jedemo zato da bismo nadoknadili energiju koju smo potrošili, samo zato. Puno radimo. Sve više i brže, kako bismo uspjeli uhvatiti i nešto slobodnog vremena za obitelj, nakon posla. Za sebe ionako već znamo da smo zadovoljni sa onime što ostane. A ne ostane nam skoro ništa. No, dobro, moramo priznati da znamo ponekad sjesti s društvom na piće.…

Ako Bog da ići ću i iduće godine u Veronu ... pokušao se uvući naš premijer Svemogućem. Ako on ne bude dao, dat će sigurno guverner Narodne banke ili ministar Šuker, koji ne samo izgledom nego i sloganom izvrsno kopira Superhika (mlađim generacijama savjetujem neka o ovom gospodinu pitaju starije). Isto tako savjetujem ostalom puču da što prije rezerviraju avion prema Veroni jer je navodno tamo dobra janjetina, a ni Bosanska kalja nije za bacit ... Eto netko će se ovog ljeta sjećati baš po…

Čuo sam pjesmu o tisuću zvijezda, pa mi je palo na pamet da napišem priču o tisuću kuna. Doduše ne znam točno kako bih počeo, jer odavno nisam vidio tisuću kuna, a kako sam skloniji pisati o onome što ne spada u znanstvenu fantastiku, a niti historiografija mi ne ide, ne znam kakva bi priča mogla ispasti. I hoće li ju itko htjeti pročitati. Ma, nije najvažnije ni to hoće li priča biti čitana, nego ne bih htio da mi sva buduća pisana djela izgube kredibilitet radi te pričice - jer, ne znam niti…

Nada (1) Nada (2) DAN 9.  Jednu stvar sam spoznao ... stravična spoznaja! Toliko krvi, toliko očiju koje u tim poslednjim momentima vape za životom, ne traže objašnjenje, samo žele da žive, sve bi zaboravile i nikada ne bi tražile da im objasniš zašto, samo da se živi dalje, sve će se zaboraviti ... to sam video tako mnogo puta ... ne sećam se koliko ... nisam ni brojao. Mislio sam da se ne bojim smrti. I sada to mislim. Ali sam shvatio da ja to sebi ne mogu da učinim. Sve sam ja to…

Kad narasten poć ću za zidara. Aš su zidari bolje plaćeni nego doktori. Tako danaska piše va novinami. Teško je bit doktor. Ča sve moraju pasat ti nebogi i nemilni doktorići samo zato da bi njin na vratimi od kuće moglo stat dr.mr.sc.pc. i ča ja znan ča sve ne i ondat na kraju jedan obični šporki zidar ki ne zna niš nego samo meltu mišat da bude bolje plaćen!? (Ki zna ki je doktoru zgradil kuću!? Morda mesar!!??) Zato se ta nepravda mora pod hitno ispravit. To se jako lahko napravi. Za sve ča…

Jacques je pisac. Također je i slabovidna osoba. Uz pisanje vrlo mu je draga i filmska umjetnost. Obožava filmove i kad god može odlazi u kino. Osoba bez koje bi njegovi, sada već svakodnevni, odlasci u kino bili nemogući zove se Alex. On je Jacquesov nećak, vlasnik je mopeda i ostarjelom slabovidnom piscu pomaže pri orijentaciji u svijetu izvan njegovog skromnog doma. Naime, Alex se svako poslije podne doveze mopedom do svog strica, posjedne ga iza sebe na vozilo i, odveze ga pod neki most,…

Nada (1) Ljudi su izlazili iz sale, a on je i dalje sedeo i gledao u prazno, u daljinu, mučivši se da shvati. Slike stvarnosti su se neprijatno preklapale kao u ružnim snovima, i to ga je slabašno tešilo dajući mogućnost da se ovo ne dešava: osuđen na život. Ali zar postoji i takva kazna? Osuđen na život, oslobođen, pušten da ode kud hoće i radi šta zaželi sa svojim životom ... ne, to ne može biti. Zar su gluvi? Ludi, šta već? Sve je priznao, svaki je atentat do detalja opisao; kriv je! I…

Za ljubitelje geometrijskih likova ovo će biti vrlo zanimljiva priča. Naime, već za ulazak u nju, mislimo na čitanje, potrebno je napraviti nešto kao povlačenje linija pred vlastitim licem i grudima. Sve početne i završne točke tih linija kada bi se spojile flomasterom tvorile bi nekakav trokut, pa kome ne smetaju flomasterske crte po licu i grudima neka si to izvoli napraviti. Pravi vjernici to ne rade, oni se samo prave da povlače neke linije i ne pada im na pamet služiti se flomasterom…