Pesnik Duško Trifunović je devedesetih, za vreme sveopšteg klanja u bivšoj Jugoslaviji, cinično govorio da se ratovi vode kako bi se učila geografija. I zaista, naučili smo onomad isuviše mnogo imena opštinica, kvartova i sela za koje verovatno nikada ne bismo čuli ili bar ne bismo znali gde se nalaze da se rat nije zbio i sve one zločinačke insignije koje su ga pratile.

U Srbiji lokalni izbori, bar u poslednjih nekoliko godina, takođe služe da bismo učili geografiju i saznali za političke i društvene specifičnosti izbornih sredina. Naučili smo juče recimo imena kvartova i okolnih sela u lokalnim samoupravama gde su izbori održani (grad Bor i opštine Aranđelovac, Bajina Bašta, Kula, Knjaževac, Kladovo, Majdanpek, Smederevska Palanka, Lučani i Sevojno), upoznali smo i lokalne političke aktere, ali i javne ličnosti koji su podržali studentsku listu.

Doduše, kada čovek bolje razmisli, nije siguran da li bi se ovo što se juče desilo zaista moglo nazvati izborima, ili je u pitanju rat ili bar nekakav – da budemo fatalisti – uvod u građanski rat. Sigurno znate o čemu govorim, jučerašnji snimci izbornog nasilja bili su viralni, i to ne samo u našem regionu. Imali smo prilike da uživo gledamo demonstraciju sirove sile Vučićevog režima u mestima gde su održani izbori: od prebijanja političkih protivnika i nezavisnih posmatrača, bušenja guma na njihovim automobilima, policijskog nasilja, pa do kolona bajkera, pristiglih ko zna odakle, koji su turirali ulicama zastrašujući građane. Uzgred, njihovi motocikli nisu imala registracije. Može im se.

Oni mlađi možda ne primećuju još jednu sličnost između ratova devedesetih i nasilnih izbora u Srbiji, nije u pitanju samo učenje geografije: akteri su isti ili veoma slični.

Paravojna stranka

Vučić vodi svoju stranku (Srpska napredna stranka) kao što su njegovi tadašnji šefovi Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić, i on u ispomoći, vodili paravojne formacije u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu: ljudski ološ, ogoljeno nasilje i sveopšta otimačina, plus sadizam kao takav. Nisu se juče paravojnici, dovedeni iz cele Srbije, pa i iz BiH, iz izbornih samouprava vratili sa frižiderima i kamionima građevinskog materijala, ali jesu sa gotovinom i/ili sigurnim zaposlenjem.

Verovatno nikada nećemo saznati, ali možemo da pretpostavimo koliko hiljada ljudi u Srbiji živi samo od stranačko-kriminalno-izbornog inženjeringa. Ništa drugo ne rade nego se samo time bave. Neki od njih su fiktivno zaposleni u javnim preduzećima, neki dobijaju keš iz stranačkih ili kasa povezanih kriminalnih organizacija. Neki su, opet kao devedesetih, privremeno ili zauvek otpušteni iz zatvora, da bi bili na usluzi „velikom vođi“. Zapravo, sve ih plaćaju građani Srbije, u to ne treba sumnjati. Više se u njih ulaže nego u obrazovanje i kulturu zajedno.

Kada smo kod paralelizama, dešavalo se počesto, devedesetih, da su paravojne formacije izdominirale i da su potpuno stavile pod kontrolu oficijelne vojne ili policijske snage. Čak i da su ih ponižavale i tukle. Jučerašnji dan je pokazao da se to definitivno i konačno desilo u Srbiji. Policija, jadna i bedna, služi da asistira naprednjačkoj paravojsci. Učestvuje u nasilju, po potrebi. Zapravo, više se ne zna da li su ljudi u uniformi kriminalci, ili ljudi pod kapuljačama i sa toljagama – policajci.

Treba spomenuti i jučerašnji upad policije u beogradsku centralu parlamentarne opozicione stranke Narodni pokret Srbije, što čoveka ostavlja bez reči. Navodno, opozicionari su iz Beograda sprečavali da se održe slobodni izbori u deset udaljenih mesta. Pogotovo je jezivo to što je Vučić na konferenciji za novinare izdao nalog policiji da pohapsi lidere stranke kojoj kao ne zna ime. („Kako se ono zove Aleksićeva stranka?“, obraća se na KZN Milošu Vučeviću, formalnom predsedniku Vučićeve stranke.) Ovako što je zabeleženo samo u najotrovnijim diktaturama, u ranijim fazama. Kasnije su opozicionari pobijeni ili proterani.

Istorijat izbornog kriminala

Naprednjaci na svim izborima od 2013. godine (prvi lokalni izbori po dolasku na vlast ovoga što se nakačio na kosti građanima Srbije) koriste sve prevarno-kriminalne radnje zabeležene u svetskoj istoriji izbora, od severnoindijskih gana-sangha republika do Meksika danas. Ucene, pretnje, nelegalni kol-centri, naoružani nasilnici koji seju strah po ulicama, zloupotreba socijalnih davanja, ucenjivanje zaposlenih u javnim preduzećima i njihovih porodica, kao i onih koji rade u privatnim ćaci-firmama, bugarski vozovi, funkcionerske kampanje, i tako dalje, i tako dalje.

Uzgred, Vučić je juče rekao da su kol-centri legalni i poželjni u višestranačkim sistemima. To je tačno, ali ne ovakvi kakvi su njegovi i koji podrazumevaju trošenje javnog novca, neprijavljivanje troškova kol-centra kao troška kampanje, pretnje, ucene, kupovinu glasova preko telefona, angažovanje zaposlenih u javnom sektoru i zloupotrebu podataka koje se dobijaju od javnih instituta ili privatnih operatera.

Nismo juče videli zapravo nešto mnogo toga novoga, samo je sve mnogo ogoljenije, surovije i žešće. Neki ljudi su pretučeni pred kamerama jer su ukazivali na kršenje zakona ili jednostavno zato što su podržavali studentsku listu i našli se u pogrešnom trenutku na pogrešnom mestu. Fizički su siledžije nasrtali i na žene, nije im to problem. Aktivistu Lazara Dinića u Boru su naprednjački batinaši tukli štanglama, polomili mu jagodičnu kost, ima i kontuziju mozga. Uz njega, pretučeni su i novinari Ivan Bjelić. Zorica Popović i Aleksandar Kostić. U Knjaževcu je prebijen profesor Geografskog fakulteta Mikica Sibinović, koji je krenuo da pomogne studentima na jednom biračkom mestu. Jednom studentu je razbijena glava u Kuli. A ovo je samo ono što se za sada zna.

Naprednjaci više ni ne pokušavaju skriti svoja krivična dela i bezbrojna druga kršenja zakona. Poruka je: možemo da radimo šta god nam je volja, policija i pravosuđe su naše sluge. Ima tu i funkcionalnog zastrašivanja građana, ali i sadizma kao takvog.

Najskuplji izbori

Jučerašnji lokalni izbori su verovatno najskuplji lokalni izbori u istoriji čovečanstva. Da bi pobedili na njima, odnosno da bi pokazali da su nepobedivi i tako oduzeli svaku nadu svojim oponentima, naprednjaci su odlučili da otvore sve vreće javnog novca i kojih se uzimalo i šakom, i lopatom, i bagerom. Milioni evra su potrošeni samo za predizborni miting u Beogradskoj areni, koji je imao uglavnom plaćenu publiku, što je dokumentovala Televizija N1. Stotine i stotine autobusa su dovozili publiku iz svih delova zemlje. Inače, miting, koji je direktno prenošen na četrdesetak nacionalnih i lokalnih televizija, sam po sebi je bio apsolutno protivzakonit, egzaktan primer nedozvoljene funkcionerske kampanje.

A da ne govorimo o ogromnom novcu koji je potrošen za prekonoćno asfaltiranje ulica u u izbornim samoupravama, i ostalim vidljivijim ili nevidljivim troškovima. U svaki od ovih deset mesta dolazio je i predsednik i ministri, poklanjali su svašta nešto (traktore, recimo) i delili razna obećanja.

I pored sadističkog osmeha Vučića dok u izbornoj noći izgovara da je pobedio 10:0, nismo baš sigurni da je mirno spavao. Ne govorimo to da bismo tešili njegove oponente, ali ako analizirate rezultate na jučerašnjim izborima i uporedite sa tim kako su ta mesta glasala na prethodnim lokalnim ili parlamentarnim izborima, shvatićete da su naprednjaci ostvarili baš pirovu pobedu. Ogromna većina ovih mesta su bile njihove tvrđave, a sada su pobedili na silu, u mnogim mestima tek u produžecima.

Pritom, Vučić dobro zna da bi u bezmalo svim ovim lokalnim samoupravama glatko izgubio da su izbori bili, ne puno, nego samo malkice regularniji. Naprednjački pad popularnosti je, pritom, mnogo veći u većim gradovima. Zato on još uvek ne zna kada će i da li će raspisati vanredne parlamentarne izbore, koje je sam najavio, a pogotovo ne zna šta će sa predsedničkim, na kojima više ne može da se kandiduje. A drugog kandidata ni na vidiku. Okružio se trećeligašima za koje bi i majka glasala samo ako bi bila ucenjena. Muka je sada u njegovom dvorištu.

Jedini siguran uspeh koji je Vučić ostvario jeste to što je uništio svog ratnog i poratnog partnera – Miloševićevu Socijalističku partiju Srbije. Ta stranka više ne postoji. Nije preživela Vučićev prijateljski zagrljaj. SNS ju je progutao.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: screenshot/X

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć onih koji nas čitaju, čitateljice i čitatelja poput tebe, uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.