Petak, 18. jul 2025.

Mislim da su protesti ušli u novu fazu. Pošto su studenti shvatili da vlada neće ispuniti njihove zahteve (utvrđivanje političke odgovornosti za katastrofu na novosadskoj železničkoj stanici, funkcionisanje nezavisnih institucija, kažnjavanje onih koji su batinali studente), zahtevaju vanredne izbore. Na velikom Vidovdanskom protestu u Beogradu objavili su da daju zeleno svetlo građanima, što je značilo da i bez njih građani slobodno mogu da iniciraju akcije. Započelo je razdoblje građanske neposlušnosti. Dobro je poznato, a i sȁm sam se uverio na protestima, da su građani radikalniji od studenata. Transparenti kojima su oni dočekali studente imali su mnogo oštrije poruke nego oni sa kojima su studenti došli. Građani su iste večeri ispred parlamenta došli u sukob sa policijom i žandarmerijom, a zatim počeli da se organizuju. Formirani su mesni zborovi u okviru kojih su organizovane blokade saobraćaja i protesti protiv vladajuće partije. Visoki funkcioneri vlade uglavnom su se sretali sa svojim narodom iza žandarmerijskih i policijskih kordona. Sastanke gradskih skupština čuvali su policijski kordoni. Broj incidenata je rastao, a s njim i broj hapšenja. Na mesta protesta sada nisu jurili samo policijski automobili, već se povećao i broj vozila hitne pomoći.

Subota, 19. jul 2025.

Tehno–feudalizam! Tako Yanis Varoufakis naziva vladavinu novog oblika kapitala. Ove algoritamske mašine povezane u mrežu daju nevidljivu moć svojim vlasnicima da menjaju naše ponašanje. Ovaj oblik proizvodnje i distribucije, koji stoluje u oblacima, stvara feude u oblaku, a mi još i plaćamo onome ko kroz zakup oblaka obezbeđuje kapitalistički profit. To nije nimalo nevina igra, upozorava Varoufakis, jer se tehno–feudalizam sprema za rat. 

Varoufakis upozorava da se tehno–feudalizam sprema za rat (FOTO: Flickr/chatamhouse)

Nemačka vlada razvila je aplikaciju koja pomaže ljudima da pronađu najbliže sklonište. U Švedskoj se pojavila brošura na 32 stranice pod naslovom „Ako izbije kriza ili rat“, dok je u Finskoj sličan vodič bezbroj puta preuzet sa interneta. Ugledni mediji objavljuju scenarije napada Rusije na arktička ostrva Norveške. Donald Trump se osmehuje dok razmatra mogućnost preuzimanja Grenlanda i Panamskog kanala. Trump i njegovi politički protivnici ne slažu se gotovo ni u čemu, osim u jednom: da je Amerika upala u zamku koju profesor sa Harvarda, Graham Allison, naziva „Tukididova zamka“ – sudbina hegemona suočenog sa rastućom silom, Kinom. Istovremeno, Zapad upada u „Edipovu zamku“: zaustavljanjem krize samo je pogoršava. Kao što je Edip ubio oca Laja zato što je Laj pokušao da spreči ispunjenje proročanstva da će ga sin ubiti. Ove zamke mogu dovesti do fatalnog rata. A mi korak po korak sledimo uputstva tehno–feudalista i teturamo u zamku, verujući da želimo mir.

Utorak, 22. jul 2025. 

Mađarski poslanik Ákos Hadházy obaveštava birače da je zet Viktora Orbána, Tiborcz, šetao u cipelama od pola miliona forinti, dok je Orbánova ćerka Ráhel šetala sa arapskim investitorom oko Parlamenta sa torbom od dva miliona forinti iz Kenije.

Nedelja, 27. jul 2025. 

Postali smo srećni varvari. Opili smo se demokratijom, slobodom govora i mišljenja, omamili smo se pravnom državom, hvalimo slobodnu štampu koju više ne shvatamo ozbiljno, odmahujemo rukom na bespotrebne parlamentarne debate, ne verujemo u izborna obećanja i odobravamo izborne prevare. Istina je postala suvišna i beskorisna, nema zašto ni protiv koga da se borimo. Utopije smo kompromitovali. 

Završila se epoha iluzija. I prošlo je vreme staromodnih diktatora. U digitalnom društvu uspešnije nas prate, znaju više podataka o nama nego diletantski doušnici diktatora. Građanin je postao kontrolisaniji i ucenjiviji nego ikada u istoriji. Političari govore „EU–dijalektom“, muljaju, smišljaju prevare, lažu, preuveličavaju i u tome više nema ničeg neobičnog. Prihvatamo da je to njihov posao. 

U Istočnoj i Srednjoj Evropi vlada histerična tišina. Policija u pripravnosti čuva red i demokratiju. U tome, i samo u tome, držimo korak sa Zapadnom Evropom. Brzo učimo, naravno, najpre ono što je najgore. Postali smo snalažljivi plagijatori. Godine 1989. parola je glasila „Evropa – odmah“, sada vlada evroskepticizam. 

"Danas, kada vidimo policajce koji 'brane demokratiju', krv nam se ledi u venama" (FOTO: Denis Lovrović/Lupiga.Com)

U jednoj stvari ipak verno imitiramo Zapad. Policiji obezbeđujemo najsavremeniju opremu i uniforme po zapadnim uzorima. Od Izraelaca za skupe pare kupujemo razne špijunske softvere. Autokrate ne žele da zaostanu za Evropom u ovom osetljivom pitanju. Gde su nestali policajci obučeni u staromodne socijalističke krpe? Nije čudo što ih građani nisu poštovali i zato je izbila ona jadna baršunasta revolucija. Danas, kada vidimo policajce koji „brane demokratiju“, krv nam se ledi u venama. Ne bi nam ni palo na pamet da se igramo mislima o revoluciji. Moramo znati da su zvučni topovi u pripravnosti. Najviše bismo pevali blage, rodoljubive pesme i pred policijsko-žandarmskim kordonima u kacigama i sa štitovima sanjarili o nenasilnoj revoluciji. Nije ih potrebno ni upotrebiti, dovoljno je da se poređaju i masa se već stišava. „Samo pevajte“, kažu novi demokrati iz nove klase, „pevanje je slobodno, ipak živimo u slobodi“. Ili ne? Ne preostaje ništa drugo nego da cvilimo u kolektivnoj apatiji. Kapitalizam je pobedio, pobedu nije bilo teško izvojevati, nije trebalo platiti veliku cenu jer se socijalizam samoubio. Velika većina komunista je podignutih ruku potrčala u kapitalizam. I onda su se u Srbiji desili nemiri …

Petak, 1. avgust 2025.

Članovi Srpske napredne stranke skandiraju pred desetinama hiljada opozicionih građana da su ustaše. „Kolege“ iz Hrvatske sigurno zavide što u Srbiji ima tako mnogo ustaša.

Petak, 8. avgust 2025. 

U ovim godinama, u vremenu kada baršunaste revolucije blede, godinama sam se tešio jednom poznatom rečenicom Alberta Camusa – „Bunim se, dakle postojim“. Ali više ne smem da se usudim da je javno ponavljam pred uglednim profesorima, poznatim akademicima, uticajnim intelektualcima, jer bi se oni sigurno podsmehnuli. S pravom. Rekli bi – privatna stvar. To sam i doživeo u „srećnim vremenima“ posle jugoslovenskih ratova i NATO bombardovanja, kada sam se pomirio da u post-truth epohi možemo biti samo dobrovoljni sluge autokratije ili klovnovi demokratije.

Nedelja, 10. avgust 2025.

Slušam vesti. Predsednik Aleksandar Vučić i predsednik stranke Miloš Vučević objavili su: „država je napadnuta i država će upotrebiti sva zakonita sredstva da se odbrani“. Politikolozi i komentatori predviđaju izbijanje građanskog rata. Mnogi su došli do zaključka da Srpska napredna stranka izaziva građanski rat kako bi zahvaljujući tome uvela vanredno stanje. Partijski lideri su objavili da nema govora o građanskom ratu, već da zakone treba sprovoditi čvrstom rukom. Građanski rat ili vanredni izbori? Partijski lideri nagoveštavaju prevremene izbore, ali nisu precizirali kada će do njih doći. A šta se događa do tada?

Pre nekoliko meseci mislio sam da izbori predstavljaju dobro rešenje, ali bojim se da će u ratnoj atmosferi izborna kampanja dodatno zategnuti situaciju. Dobro bi došao mudar kompromis pre izbora, onakav kakav je pominjao Winston Churchill. Kompromis sa kojim nijedna strana nije zadovoljna. Teško je verovati da će do toga doći pre izbora.

Utorak, 12. avgust 2025.

Atmosfera na ulici je revolucionarna, ali revolucija je nemoguća. Srbija se suočila sa novom pojavom. Revolucije su obarale diktatorske režime ili bi ih obarale. Srbija se, međutim, ne može nazvati diktaturom, jer postoje opozicione partije, obezbeđena je sloboda mirnog okupljanja, istina u skandaloznim okolnostima, ali se pojavljuju mediji kritičkog duha, dakle postoji alternativa, pa izgleda logično aksiomatsko pravilo da do smene vlasti može doći isključivo putem izbora. U tome se javno svi slažu. Do sada se nisam susreo sa zahtevom za nasilnu smenu vlasti. Obe strane odbacuju nasilje, dok na ulici nasilje besni, a ono ne mora nužno biti političke prirode. Ulica više nije sigurna, jer deluju različite grupe koje nemaju veze sa politikom, ili pak nose političku masku. Policija nema snage da kontroliše te „apolitične bande“.

Četvrtak, 14. avgust 2025.

Studenti su se našli u novoj situaciji. Nisu se suočili sa tradicionalnim diktaturama, već sa hibridnom demokratijom, odnosno autokratskim političkim sistemom koji je nastao posle srednjoevropskih baršunastih revolucija, u kojem postoje, ali ne funkcionišu nezavisne demokratske institucije. Ima primera da se takvi sistemi mogu smeniti putem izbora – to se dogodilo u Poljskoj. Međutim, postoje zemlje poput Srbije, gde je već skoro petnaest godina ista partija na vlasti, opozicija redovno doživljava poraz na izborima, a ipak postoje izuzetno snažni opozicioni pokreti među masama. Tokom studentskih pokreta to postaje očigledno. 

Studenti su u početku zahtevali samo reforme, funkcionisanje nezavisnih institucija, razotkrivanje različitih korupcionaških afera, izvođenje njihovih aktera pred sud i kažnjavanje onih koji su nasilno nastupili protiv studenata. Može se reći da njihov program u velikoj meri podseća na program istočno-srednjoevropskih intelektualaca devedesetih, s jednom presudnom razlikom. Opozicija iz 1989. suočila se sa popuštajućom diktaturom, dok se studenti danas suočavaju sa očvrsnulim autokratskim režimom. Elita diktature bila je popustljivija od aktera autokratskog sistema, što se objašnjava time da su ovi potonji došli na vlast putem višestranačkih izbora, dakle imaju legitimitet. Opozicija objašnjava svoj poraz time da je vladajuća stranka došla do tog legitimiteta prevarama. To ipak ne igra presudnu ulogu, jer evropski političari izražavaju svoja „zabrinutost“, ali uprkos prevarama priznaju vladu koja puzi prema EU. Studenti su pokušali da primene metode devedesetih, nadajući se da će masovne demonstracije poljuljati autokratsku vlast i učiniti njen legitimitet upitnim, ali nisu uspeli da izbore ni pravi dijalog. Naprotiv, situacija je sve napetija. 

Snažno sumnjam da će do smene vlasti doći otvorenim nasiljem. Pre se može očekivati sve otrovnije podmuklo nasilje na pragu građanskog rata, kojim Srbija vodi borbu sama sa sobom. Situacija me podseća na monodramu koju sam napisao pre nekoliko godina – Play Šinko. Šinko Ervin, koji se tridesetih godina borio sa dilemama nasilja i nenasilja, u monodrami podiže ulične kaldrme, ali ih ne baca, već samo kaže: „Jao meni! Jao vama! Jao nama!“. Istina, u stvarnom životu Šinko je ipak odlučio: kada se pojavio fašizam, prihvatio je nasilje. I jednom je bacio kaldrmu.

Nedelja, 17. avgust 2025.

Ovih dana sukobi su se fatalno zaoštrili. Građani su postali sve radikalniji i pribegavaju nasilju. U Novom Sadu razbili su kancelariju Srpske napredne stranke, u Valjevu je zapalili. U Beogradu i drugim gradovima Srbije došlo je do ozbiljnijih sukoba između policije, članova SNS-a i demonstranata. Samo u Valjevu 60 osoba je zatražilo lekarsku pomoć, od kojih je četvoro moralo na bolničko lečenje. Prema izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova, povređeno je 75 policajaca, a u poslednja tri dana ukupno 121 pripadnik policije. U Novom Sadu i Beogradu bilo je oko 60 povređenih. Žandarmerija i policija sve nasilnije razbijaju proteste. 

Opalio je i prvi metak – jedan vojni oficir pucao je u vazduh. Predsednik Vučić je danas u obraćanju naciji govorio o organizovanom haosu, terorizmu od strane demonstranata i fašista, i najavio da će za tri-četiri dana, dakle posle 20. avgusta, državni organi odlučnije nego ikada prekinuti proteste i da će se u zemlju vratiti red i bezbednost.

Ponedeljak, 18. avgust 2025. 

Naftna kompanija NIS uputila je cirkularno pismo zaposlenima u kojem ih obaveštava o postupcima u slučaju uvođenja vanrednog stanja.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: screenshot/YouTube

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć onih koji nas čitaju, čitateljice i čitatelja poput tebe, uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.